НЕСТАНДАРДНИ ОБЛИЦИ ЗАПОШЉАВАЊА

Развој нових технологија и успостављање неолибералног концепта капитализма као доминантног, довели су до промена у свим сегментима производње и дистрибуције медијских садржаја. Промене се посебно испољавају у стварању производа који проистичу из људске креативности, вештине и талента. Захваљујући експанзији нових техничких могућности створени су услови за другачије коришћење (експлоатацију) људских потенцијала и ресурса с циљем стварања једног ефикасног и пробитачног медијског система. Нови пословни „modus vivendi“ произвођаче медијских садржаја све више третира као кратко употребљиве и лако заменљиве, а стандардни радни однос све више замењује нетипичним облицима запошљавања. Одбацивање стандардног облика запошљавања као застарелог и са економског аспекта неефикасног повећало је несигурност запослених у медијима, утицало на њихова радна права и заштиту. Ово поигравање у терминолошком и суштинском смислу људским потенцијалима покренуло је низ питања етичког, психосоцијалног и економског аспекта. Уместо сигурности сталног радног односа, запослени у медијима све више могу рачунати на перманентну несигурност и свакодневно прилагођавање захтевима новог времена што утиче на остваривање њихових креативних потенцијала, па и свеопшти развој друштва. Овај рад бави се положајем нестандардно запослених у медијима (тзв. прекарним радницима) и утицајем који дуготрајна несигурност, нестабилност и непредвидљивост рада имају на ментално и физичко благостање, стицање и примену стручних знања и способност креативног изражавања.