Prevencija dijabetesne nefropatije

Neprekidni porast broja bolesnika sa dijabetesnom nefropatijom u terminalnojinsuficijenciji bubrega zahteva da se više pažnje posveti prevenciji ove bolesti.Savremene mere prevencije dijabetesne nefropatije zasnivaju se na poznavanjunjene patogeneze. Dva glavna patogenetska faktora u nastanku dijabetesnenefropatije su hiperglikemija i povećan glomerulski pritisak. Glomerulskahipertenzija nastaje kao posledica smanjene rezistencije aferentne i neštomanje eferentne arteriole, što uzrokuju brojne vazoaktivne supstance koje sepojačano produkuju u dijabetesu. Ipak, glavni patogenetski faktor u nastankudijabetesne nefropatije je hiperglikemija koja uslovljava povećan transportglukoze u ćelije glomerula. To vodi metaboličkim poremećajima u kojima sestvara niz produkata (reaktivni kiseonički radikali, krajnji produkt glikozilacijeproteina, angiotenzin II) koji uzrokuju leziju svih struktura glomerula. Poredtoga, ovi produkti stimulišu ćelije glomerula i tubula da pojačano produkujucitokine i faktore rasta koji dodatno oštećuju sve strukture nefrona i voderazvoju dijabetesne nefropatije.Kao najvažnije mere prevencije dijabetesne nefropatije smatraju se: (1) održavanjeglikemije i HbA1C (<7,0%) blizu preporučenih vrednosti, (2) lečenjehipertenzije i održavanje krvnog pritiska ispod 130/80 mmHg, (3) blokadasistema renin-angiotenzin primenom inhibitora angiotenzin konvertujućegenzima ili blokatora receptora angiotenzina, (4) prestanak pušenja, (5) izbegavanjenefrotoksičnih sredstava, (6) lečenje hiperlipidemije, (7) fizičkaaktivnost i (8) smanjenje telesne težine kod gojaznih. U budućnosti se očekujeda će novi lekovi, koji će uticati na dejstvo pojedinih faktora rasta, reaktivnihkiseoničkih radikala, produkata glikozilacije proteina, biti efikasna sredstva uprevenciji dijabetesne nefropatije. No do tada, dosledna i kontrolisana primenaproverenih kasičnih preventivnih mera je obaveza svih zdravstvenih radnikakoji se bave lečenjem bolesnika sa dijabetesom.