Неке квантитативне особине ражи (Secale cereale L.) гајене на депосолу

У раду су изнијети трогодишњи резултати истраживања утицаја различитих агротехничких мјера на раст и развој ражи (Secale cereale L.). Ова истраживања су проведена у оквиру биолошке фазе рекултивације депосола у руднику Станари. Значај гајења ражи се огледа у производњи зрна и укупне биомасе. Циљ истраживања је утврђивање утицаја различитих доза минералних ђубрива и других агромелиоративних мјера на принос, квалитет сјемена и друге квантитативне особине ражи. Трогодишња истраживања (2010, 2011 и 2012) су проведена на депосолу у поступку рекултивације. Огледне парцеле су смјештене на унутрашњем одлагалишту откривке са површинског копа Рашковац – Станари. Пољски двофакторијални оглед постављен је по методи случајног блок система у четири понављања. Први фактор (А) представља агромелиоративне мјере примјењене прије сјетве и у самој сјетви (калцификација и ђубрење са NPK ђубривима). Други фактор обухвата праћење утицаја различитих доза прихране азотом у вегетацији. Извршено је мјерење и статистичка анализа за: висину биљака, принос сјемена и масу 1000 сјемена. Добијени резултати испитивања указују на постојање статистичких разлика, нарочито између примјењених третмана прихране азотом. Максимална измјерена висина биљака ражи је 153,67 cm, а просјечна 128,31 cm. Максимални принос сјемена износи 5,53 t/ha, а просјек 2,60 t/ha. Просјечна вриједност масе 1000 сјемена је 37,28 g, максимална вриједност 61,92 g, а минимална 10,53 g. Минимална вриједност висине биљака је 86,53 cm, а приноса зрна износи 0,35 t/ha. Највеће средње вриједности висине биљака и приноса зрна остварени су на третманима са највећом дозом азота у прихрани (N54). Средње максималне вриједности масе 1000 сјемена су на третманима са дозом азота од 27 kg/ha. Примјењени третмани, заједно са агроеколошким условима станишта су утицали на различите резултате мјерених особина.Остварени резултати доказују да се раж успјешно може гајити у поступку биолошке рекултивације станарских депосола, а и касније при могућој производњи у трајној пренамјени површина.