ИДЕНТИТЕТ СРПСКЕ ДРАМЕ У БИХ – ТИПОЛОШКЕ АНАЛОГИЈЕ

Намјера је нашег рада да у току све присутнијег раздвајањаумјетничког стваралаштва Босне и Херцеговине, назначимо могуће правцеи моделе типолошког устројавања српског драмског стваралаштва у БиХ.Ради се о активној посљедици актуелних настојања да се, по сваку цијену,разграничи бошњачка, хрватска и српска књижевност постдејтонскеБосне и Херцеговине која се, у каузално-посљедичном уланчавању, посреднопреноси на социјалистичку, монархистичку, аустроугарску, османску исредњовјековну Босну и/или Херцеговину.1 До сада се о овом проблемууглавном расправљало са позиције културно-историјског насљеђа,умјетничке прозе и поезије, док је драмско стваралаштво спорадичнодотицано и недовољно истражено. У питању је, наиме, ретроактивноуочавање драматуршких образаца зарад нове перцепције, односноидентификације културног и националног идентитета до когаје, прије свих, посебно стало српској културној јавности у Босни иХерцеговини.