Patrons and designers - projects for Orthodox churches in Višegrad, Zenica, Blažuj, Trnovac and Vodjenica

У Архиву Босне и Херцеговине у Сарајеву сачуванo је више од четрдесет пројеката за изградњу православних цркава. Овдје су представљена четири нацрта за цркве с куполом и један за триконхално здање без куполе.Најстарији нацрти су вишеградски (из 1882) и зенички (из 1889), који представља изглед цркве настале 1883–1885. године. У оба случаја име пројектанта остаје непознато – вишеградска скица је непотписана, а потписи Франца Блажека и, можда, Милоша Комадине на зеничком нацрту нису потврда њиховог ауторства. Нацрти свједоче о жељама поручилаца да изгледом богомоље покажу везу са српским сакралним градитељством 13. вијека (Вишеград) или да њоме визуализују нараслу моћ и углед православне заједнице, која своју задужбину гради по угледу на Саборну цркву у Сарајеву (Зеница). Пројекат за Цркву Светог Саве у Блажују настаје 1895/96, такође у складу с опредјељењем поручиоца, Црквене општине. Пројектант Август Буча је овдје идеју о националној препознатљивости отјелотворио у историцистичком ханзенатском слогу, који је тада био општепрепознат као неовизантијски, а у овом случају и као православни и српски. „Српско-византијски” стил гробне капеле доњотузланских трговаца Јовановића на Трновцу готово је извјесно био инициран њиховим жељама, а реализован 1899. године, промишљеним приступом пројектанта Франца Блажека. Неоморавска триконхална основа цркве у Вођеници, коју је 1911. пројектовао Милош Миладиновић, можда се може сматрати тежњом поручилаца да њихов храм личи на моштанички.Представљени пројекти су ријетка свједочанства о улози „носилаца патронажног механизма у процесу настанка и уобличавања црквене архитектуре” у Босни и Херцеговини у аустроугарском периоду, када је одсуство националне државе резултирало непостојањем јасног става о градитељским сакралним облицима који би тај идентитет исказивали.