Типологија и типолошка трансформација као методолошки модел архитектонског пројектовања у процесу очувања културног идентитета

У раду се разматра методолошки модел архитектонског пројектовања употребом типа и типолошке трансформације као механизма очувања идентитета и културне специфичности у нарастајућем феномену глобализације и унификације простора. Поставља се теоретски оквир генеративне типологије на којој може да се заснива пројектантски поступак са циљем остварења идентитета човјека у препознавању старог у новом, прошлости у будућности. Типолошка трансформација се посматра као концепт креативног мишљења који успоставља везу кроз вријеме, отварајући могућност појаве нових типова у складу са савременом потребом и естетиком. На тај начин се фокус усмјерава ка релацији архитектуре и корисника и његове идентификације са физички простором. Постављени теоретски оквир се даље испитује у облику скице методолошког модела архитектонског пројектовања у савременим условима истраживања кроз пројекат на примјеру града Требиња.