History of medicine

god ina. Njena majka Herijet, roo. Tomson (Harriet nee Thomson) u svojoj 17. godini je stigla u Indiju, a svog buduceg muza Dzona Inglisa upoznala je na jednom plesu u kuci svog oca Dzordza Tornsona (Georges Powney Thomson) takode istaknutog sluzbenika Istocne indijske kompanije. Herijet je bila veoma privlacna devojka i, kako je kasnije pricao njen rnuz, momci iz cele te oblasti u Indij i putovali su i po 70 km da bi imali priliku daju vide ida rnozda plesu s njom [1]. Bilaje to skladna porodica sa devetero dece i Elsi kao sedmo dete imala je srecno detinjstvo i svojih prvih 12 godina provela je u prekrasnoj prirodi juznih himalajskih obronaka. Nakon penzionisanja njenog oca, porodica je presla u Australiju gde su proveli dye godine u Tasmaniji i gde je Elsi nastavila skolovanje, a 1878. porodica se konacno preselila u zemlju svojih otaca, u Edinburg, gde je Eisi nastavila i zavrsila skolovanje. Prema secanju njenih skolskih drugarica, Eisi je uvek bila medu najboljim dacima i rano je pokazivala neke od karakternih osobina koje ce je odlikovati i koje ce biti dominantne u njenim kasnijim godinama: hrabrost, odlucnost, borbenost i upornost. Tako je medu njima ostala upamcena veoma karakteristicna prica 0 tome kako je Eisi zatrazila dozvolu skole da se devojke mogu igrati u susednom parku. U to vreme niko nije mogao ni pomisliti na to da se devojke mogu baviti nekim fizickim vezbarna na Sazetak Zivot i rad dr Elsi Inglis, jedne od najvccih heroina I svetskog rata i osnivaca "Bolnica skotskih zen a", od velikog su znacaja u istoriji medicine u Srbiji gde su onai njene bolnice pruzile ogromnu pomoc u najtezim danima I svctskog rata. Rodena je u Indiji 1864. godine, skolovanje je zavrsila u Skotskoj. Radila je kao lekar u Edinburgu, a pored toga bila je veoma aktivna i u zenskom pokretu (tzv. sifrazctski pokret) sve do 1914. godine, boreci se za zenska prava, a narocito za pravo glasa. Nakon izbijanja I svetskog rata, na njenu inicijativu, osnovane su "Bolnice skotskih zena" koje su delovale sirom Evrope. Tokom 1915. u Srbiju su bile upucene cetiri ove bolnice: u Kragujevac, Valjevo, Lazarevae i Mladenovac, au maju 1915. u Srbijuje dosla i sama dr E. Inglis. U oktobru 1915. godine, kada je pocela velika ofanziva Centralnih sila, ove bolnice bile su evakuisane u Krusevac, gde je veci deo osoblja sa dr E. Inglis na celu odbio dalju evakuaciju i ostao u Krusevcu sa 900 ranjenika, gde su u novembru mesecu pali II zarobljcnistvo, ali su nastavili da Ieee srpske ranjenike sve do februara 1916. god inc kada su svi bili repatrirani. U avgustu 1916. novoopremljena "Bolnica skotskih zen a" sa dr E. Inglis na celu upucena je II Rusiju, na front u Dobrudzi gde Sll bili dodeljeni Jugoslovenskoj dobrovoljackoj diviziji. Nakon teskih borbi i velikih gubitaka, ostaci ove divizije i "Bolnica skotskih zen a" bili su evakuisani u Njukastl II Engleskoj gde je, nakon iskrcavanja na kopno, 26. novembra 1917. godine, preminula, tada vee tesko obolela, dr Elsi Inglis. koja je potom sahranjena II Edinburgu. Tako je zavrsio zivotni put ove neizmerno hrabre i energicne Skotlandanke, koja je svojim delom uveliko zaduzila srpski narod i koje se, povodom 90-godisnjice njene srnrti, secamo sa velikom zahvalnoscu i postovanjem, Kljucne reei: Istorija medicine; Istorija, 19. vek; Istorija, 20. vek: Zene lekari; Bolnice; 1 Svetski rat; Skotska; NON MES: Srbija