UPOREDNI GUBICI PRI JEDNOFAZNOM I VIŠEFAZNOM SREĐIVANJU LETINE OZIME PŠENICE

Naša zemlja pretstavlja objekat gde se mogu posmatrati razni načini žetvenih i vršidbenih radova, počev od najprimitivnijih-(ručna žetva srpom, ručna vršidba — mlatilima, vršidba stokom), pa preko savremenijih i polumehanizovanih (kombinovana kosačica, rukovedačica, vezačica, stacionarna vršalica) do najsavršenijih i potpuno mehanizovanih (kombinovana žetva i vršidba samokretnim žitnim kombajnima). Nesumnjivo je da su razni uslovi u pojedinim krajevima naše zemlje, a u prvom redu prirodni i ekonomski, kao i stepen razvoja poljoprivrednog mašinstva i nauke uopšte, dali i daju glavno obeležje žetvenih i vršidbenih radova u pojedinim krajevima. Za našu zemlju karakteristično je da se dvofazni, potpuno rnehanizovani način sređivanja letine strnih žita ne prlmenjuje (prva faza — žetva vindrouerom, ostavljanje požnjevenog useva u »otkosu« — dok mu se vlažnost ne smanji do granice koja omogućuje vršidbu kombajnom; druga faza — vršidba kombajnom čiji je heder — za razliku od običnog tipa — snabdeven pik-ap aparatom za prikupljanje useva iz »otkosa« u pokretu). Problem jedno —, dvo — i višefaznog sređivanja letine poljoprivrednih kultura uopšte, pa i ove koja se obrađuje u ovom radu, može se posmatrati i rešavati na razne načine i sa raznih gledišta. Mi smo se ograničili na određivanje gubitaka u zrnu pri direktno kombinovanoj žetvi i vršidbi, upotrebom samokretnog žitnog kombajna kao jednog od pretstavnika najvećih i najmodernijih dostignuća u tehnici mašina za žetvu i vršidbu, s tim da ih uporedimo s gubicima koji se javljaju pri odvojenoj žetvi i vršidbi iste kulture u više faza, upotrebljavajući za prvu fazu ili žetvu srp, odnosno kosu, rukovedačicu i vezačicu, a za završnu fazu ili vršidbu — stacionarnu složenu vršalicu. Time smo obuhvatili najvažnije i najmasovnije načine sređivanja letine ozime pšenice u našoj poljoprivrednoj praksi. Pri tome nam je glavni cilj bio da praksi pružimo podatke o tome koji glavni faktori (vrste gubitaka) utiču na veličinu ostvarenog (magacinskog) prinosa pri žetvi i vršidbi, kao i da na osnovu toga ukažemo na glavne puteve u borbi za postizanje stoprocentnog pribiranja prinosa našeg najvažnijeg ozimog žita. Shodno ovome, ogledom je trebalo ustanoviti kvalitativne pokazateljerada upotrebljenog kombajna, s jedne strane, takve iste pokazatelje za vezačicu, rukovedačicu, kosu, srp i stacionarnu vršalicu, s druge strane, i utvrditi kako utiču na veličinu gubitaka u zrnu oni faktori koji se javljaju, samo kod odvojene žetve i vršidbe, dok su kod kombinovane žetve i vršidbe eliminisani. Ovđe na prvom mestu dolaze gubici koji se javljaju kao posledica ručnog ili mašinskog formiranja i vezivanja snopova, njihovog slaganja u krstine i, najzad, gubici u međufazi od žetve do vršidbe.