Rad na unifikaciji materijalnog krivičnog prava Kraljevine SHS – od projekta iz 1910. godine do predloga Kaznenog zakonika iz 1926. godine

Jedan od ključnih izazova sa kojim se suočila novoformirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je bio prevazilaženje pravne raznolikosti. U tu svrhu formirano je više različitih tela koja su imala zadatak da izvrše unifikaciju materijalnog krivičnog prava. Cilj nam je bio da jasno prezentujemo proceduru i postupak izrade krivičnog zakonika, počevši od pretprojekta iz 1910/11. godine, projekta iz 1922. godine, pa sve do predloga iz 1926. godine, koji je uz manje izmene ozakonjen nakon uvođenja šestojanuarske diktature, da predočimo uticaj francuskog, pruskog, norveškog, ruskog i nemačkog zakonika na rešenja domaćeg prava i da prikažemo razvoj ustanova ili uvođenje potpuno novih instituta u materijalno krivično pravo Kraljevine SHS. Iako vezan za Kraljevinu Srbiju, podrobnoj analizi smo podvrgli i pretprojekat kaznenog zakonika iz 1910. godine, jer upravo on čini osnovu predloga iz 1926. godine, koji je uz manje izmene ozakonjen 1929. godine. Krivičnim zakonikom za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca načelno se odustalo od trojne podele krivičnih dela, uvedene su mere bezbednosti, uslovna osuda, mogućnost povraćaja prava i poništaja osude, itd. Upravo zbog mnoštva novih instituta i usaglašenosti sa dostignućima nauke krivičnog prava značaj ovoga zakonika je ogroman i slobodno se može