ОДБРАНА ЈЕДНЕ МЛАДОСТИ АКЦИЈАША: ПРИЛОГ КУЛТУРИ СЕЋАЊА

Услед модернизацијских процеса, брзих друштвених промена, иновација и осавремењивања, често се са ниподаштавањем односимо према нашој традицији и прошлости. Из жеље да се раскрсти са прошлошћу долази до одбацивања мно- го чега, без критичког преиспитивања. Није целокупна прошлост, нити све што је старо, за одбацивање, презир и негирање. Морамо се запитати да ли је све у социјалистичком систему, који је у периоду транзиције у капитализам најчешће на удару критика, тако црно како се често представља у данашње време. Једна од тачки спорења су и Омладинске радне акције (ОРА). Некима у лепом сећању, као извор многих познанстава, сећање на младалачки полет, дружење, рад на изграђи- вању ратом разорене државе и сл., а некима извор не тако лепих сећања, напротив. ОРА су у СФРЈ организоване по завршетку Другог светског рата, прва већа савезна омладинска радна акција организована је већ 1946. године: изградња пруге Брчко– Бановићи. Ова традиција акцијаштва је потрајала све до 1990. године.