Zagonetka nebića i Aristotelova subjektno–predikatna analiza

U ovom radu argumentiram da se prihvaćajući tradicionalnu koncepciju egzistencije i predikacije ne obvezujemo na zloglasni paradoks nebića. Negativne egzistencijalne rečenice jednostavno nisu subjektno–predikatne rečenice kojima se izdvajaju neka bića da bismo o njima rekli da ne postoje. Aristotelovo insistiranje da biće nije rod, tj. da biće nije predikat nekoga subjekta ključno je za takvu tvrdnju. Ipak, unutar konceptualnoga okvira Aristotelove filozofije izvire drugačiji problem nebića. Rekonstruiram Aristotelovo rješenje kao zadovoljavajuće s obzirom na njegovo razumijevanje predikacije i egzistencije. Štoviše, sugeriram kako slična zagonetka vodi mnoge suvremene filozofe prema napuštanju quineovske koncepcije egzistencije i predikacije u korist tradicionalnijih pristupa.