Autologous pluripotent progenitor cells in the treatment of ischemic heart disease

Studije na zivotinjama i prva klinicka iskustva na ljudima pokazuju da nakon primene progenitornih celija mioblasta ili poreklom iz kostne srzi dolazi do poboljsanja srcane funkcije. Pomenute metode jos nose sa sobom veoma veliki broj pitanja. Da li je zaista moguce regenerisati miokard ?nekim? novim mioblastima, za koje se ocekuje da se diferenciraju u patoloskim uslovima u plemenito visoko diferentovano, funkcionalno tkivo miokarda? Kada je u pitanju ishemijska bolest srca ne treba zaboraviti osnovni problem - koronarnu insuficijenciju, koja se samom kardiomioplastikom ne resava. Kombinacija revaskularizacionih procedura sa celijskom kardiomioplastikom je sine qua non za prezivljavanje i transplantovanih celija. Da li je veca debljina oziljka na miokardu i njegova elasticnost dovoljna korist da bi se ove celije transplantovale kod bolesnika sa teskim oziljnim promenama na srcu? Koji su bolesnici pravi kandidati za ovaj vid terapije, koji je optimalan broj mioblasta koji treba transplantovati i koji je najbolji nacin za transplantaciju? Ovo su samo neka od ozbiljnih pitanja na koje je sada tesko dati odgovor. Sa druge strane, transplantacija progenitornih celija iz kostne srzi ili njihova mobilizacija faktorima rasta u perifernu krv su metode za pospesivanje arteriogeneze i angiogeneze, koja moze biti veoma brza i efikasna u smislu spasavanja ugrozenog miokarda u akutnim koronarnim sindromima, a dovoljna u sprecavanju ishemije kod teskih hronicnih koronarnih bolesnika. Visednevna primena faktora rasta omogucava dugotrajnu mobilizaciju velikog broja progenitora mezenhimskih celija iz kostne srzi, tj. pospesuje proces koji se i inace dogadja pod uticajem ishemije i nekrozom potaknutane imunske reakcije. Medjutim, koje faktore rasta, kada i u kojoj dozi, treba dati za mobilizaciju endotelnih i mioblastnih progenitora? Da li neki od njih mogu da pospese reperfuziono ostecenje miokarda? Koliko dugo treba primenjivati takvu terapiju? Da li je treba dati samo bolesnicima sa no reflow fenomenom? Dakle, brojna su pitanja koja se namecu i kada je u pitanju ovaj vid celijske terapije. U svakom slucaju dosadasnja istrazivanja otvaraju nove puteve i potrebne su vece, dobro kontrolisane randomizovane studije koje ce lagano da odgovaraju na jedno po jedno od pomenutih pitanja! Kardiologija se spusta na novi nivo, nivo osnovnih bioloskih procesa, diferencijacije, regeneracije, gensku terapiju, terapiju koja je usmerena na razvijanje mikrocirkulacije. Kao i u svemu ranije, bice potrebno puno godina da osetimo korist od istine za kojom tragamo.