PANAJOTIS KONDILIS – SAZNANjE KROZ PRELAŽENjE GRANICE IZMEĐU ANTIČKE I MODERNE FILOZOFIJE

Brojne studije nemačko-grčkog filozofa Panajotisa Kondilisa (1943–1988) iz intelektualne istorije i političke filozofije su usko povezane. „Die Entstehung der Dialektik“ rekostruiše genezu hegelijanske filozofije, „Die Aufklärung“ s obzirom na evropsku filozofiju prosvetiteljstva naglašava ponovno vrednovanje čulnosti u odbacivanju hrišćanske doktrine. Ova dva prva dela mnogostruko dokumentuju filozofsku antropologiju skiciranu u Kondilisovoj knjizi „Macht und Entscheidung“, koja, osmišljena kao metod „deskriptivno decizionizma“, odražava ljudski život bez ikakvog vrednovanja. Zapravo, ljudski subjekti donose njihove odluke u cilju samoodržanja koje se u socijalnom svetu pojavljuje kao potraga za moći. Društvo reguliše ovu težnju za moć u obliku normi, pravila i institucija, tema je koju Kondilis koristi da obogati relevantni diskurs socio-istorijski relevantnim razmatranjima. Jedna od teza je, ipak, da normativni standardi zahtevaju metafizičku validaciju. Generalno, da epistemologija ne može bez metafizike, je teza koju Kondilis zastupa u svojoj glavnoj studiji „Metaphysikkritik der Neuzeit“. U drugoj raspravi pod naslovom „Theorie des Krieges“, istoričar ideja ispituje ključne izjave teoretičara rata K. f. Klauzevica i drugih teoretičara u potrazi za odgovorom na večito tako aktuelno pitanje „Šta je rat?“ Dalekosežne studije „Konservativismus“ i „Der Niedergang der bürgerlichen Denk- und Lebensform“ objavljene jedna za drugom proširuju horizont istorije ideja društveno i kulturno relevantnim pitanjima koja su ponovo obrađena u posthumno objavljenom, fragmentarnom delu „Das Politische und der Mensch“ gde je trebalo da budu proširena na najobimniji način.