NEGACIJA I EMANCIPACIJA: „NAUČNO-TEHNOLOŠKAˮ POLITIKA KARLA POPERA

U ovom radu izlaže se i analizira društvena i politička misao Karla Popera. S početka se nalazi da je odredbeno svojstvo onoga što Poper vidi kao uspešan metod pre svega prirodnih nauka izvestan „okret ka negativnostiˮ, orijentisanje saznanja i njegovog rasta ne na rešenje, nego na problem, ne na tačnost, nego na grešku, ne na dokazivanje nego na opovrgavanje. Drugi deo rada posvećen je učincima tog okreta kada se primeni na društvene nauke. Posebna pažnja posvećena je društvenoj korak po korak tehnologiji ili postepenom društvenom inženjeringu, kao brani utopijskim projektima istoricizma i kao odmerenom, na proverljivim i ispravljivim eksperimentima zasnovanom, angažovanju na unapređenju ljudskih prilika. Takav pristup jamči mogućnost učenja na greškama – u političkim delatnostima jednako kao u naukama – mogućnost da se one isprave a ciljevi modifikuju, kao i lakšu društvenu saglasnost oko onih najizraženijih zala čijem uklanjanju valja najhitnije pristupiti. Pitanju u koju političku grupaciju se takva koncepcija može svrstati, kao i primedbama koje joj se mogu uputiti, posvećen je završni deo rada. Zaključuje se da Poperova „naučnaˮ, na detekciju i negiranje zla i greške oslonjena vizija društvene emancipacije predstavlja trajnu opomenu svim spasonosnim projektima i projekcijama.