Open Access
ULOGA PARTIJA ZELENIH U POLITIČKOM SISTEMU SRBIJE (1990-2020)
Author(s) -
Jelena Todorović Lazić
Publication year - 2021
Publication title -
srpska politička misao
Language(s) - Bosnian
Resource type - Journals
eISSN - 1452-3108
pISSN - 0354-5989
DOI - 10.22182/spm.7222021.2
Subject(s) - humanities , physics , political science , philosophy
Zelena stranka spada u grupu onih političkih stranaka u Srbiji koje su nastale u osvit obnove višestranačkog sistema. U međuvremenu, zelena partijska scena je bivala sve brojnija, međutim bez uticaja na formiranje izvršne vlasti. Partije Zelenih u Srbiji prešle su dug put podela i transformacija, pri čemu se može primetiti da se ne razlikuje mnogo od ostalih partija koje su se u posmatranom periodu (1990⸻2020), pojavljivale i nestajale na partijskoj sceni Srbije. I tu se završava svaka sličnost sa drugim partijama. Za razliku od većine razvijenih država Evrope čiji su građani odavno prepoznali važnost ekoloških pitanja, što se ogleda ne samo u nivou ekološke svesti već i u broju mandata koje partije Zelenih dobijaju na nacionalnim izborima, to u Srbiji, nažalost nije slučaj. Ne samo da raste broj partija Zelenih koje čine vladu u mnogim evropskim državama, nego i u Evropskom parlamentu raste broj njihovih poslanika (na izborima za Evropski parlament 2019. godine, koalicija Zelenih partija je izbila na četvrto mesto po snazi osvojivši 68 mandata, 20 mandata više nego 2014. godine). Paralelno sa ovim dešavanjima na evropskom nivou, partije Zelenih u Srbiji su najveći uspeh u pogledu broja mandata, osvojile na parlamentarnim izborima održanim 2016. godine, kada je partijama sa zelenim predznakom pripalo ukupno tri mandata. Cilj ovog rada jeste da pokuša da pruži odgovor na dva pitanja: prvo pitanje je kako i koliko su se partije Zelenih tokom tri decenije učešća na parlamentarnim (ali i republičkim izborima) menjale a drugo se logično nadovezuje na prvo – zašto još uvek nemaju bolje rezultate, imajući u vidu promenu sveukupne evropske paradigme o važnosti pitanja zaštite životne sredine, sa jedne strane, i neophodnost primene evropskih ekoloških propisa kao sastavnog dela Poglavlja 27, jednog od ključnih i najskupljih pregovaračkih poglavlja na putu ka članstvu u EU za koje Srbija još uvek nije blizu otvaranja.