DRŽAVNO PITANJE U TEORIJSKOJ MISLI SLOBODANA JOVANOVIĆA

Bavljenje državom staro je koliko i sama država. Njen nastanak, razvoj i ustavno ustrojstvo pokazuju u kojoj meri je državno pitanje važno u teorijskoj misli. U literaturi postoji veliki broj temata u kojima se nastoji objasniti suština državnog pitanja, polazeći od pojedinačnih aspekata njenog funkcionisanja. Čini se da ne postoji autor, u pravnoj i politikološkoj teoriji, koji se nije okušao na ovom polju. Tako je bilo i sa gorostasom naše pravne, politikološke, sociološke, književne, istorijske misli Slobodanom Jovanovićem. On je raspravnim stilom studiozno obradio pitanje države, uvažavajući teorijska dostignuća svojih prethodnika i savremenika. Inspirisan idejama francuskih prosvetitelja, o kojima je takođe pisao, Slobodan Jovanović ukazuje na materijalnu i duhovnu dimenziju unutrašnjeg i spoljašnjeg ustrojstva države. Njegovo izuzetno poznavanje društvenih i političkih prilika u zemlji bilo je inspirativno za predlaganje budućih rešenja važnih državnih pitanja. Time je širina i dubina teorijske misli Slobodana Jovanovića veća, jer čitaoci njegovih dela pred sobom imaju vredno štivo koje prevazilazi prostorne i vremenske okvire. On nije pripadao autorima koji važna teorijska pitanja obrađuju olovno teškim perom, već razgovornim stilom koji omogućava upoznavanje materije širem krugu čitalaca. Zato je s punim pravom profesor Stevan Vračar uvrstio Slobodana Jovanovića u red ličnosti, koje čine dragocenu naučnu baštinu srpskog naroda i države.