O POJMU I PRAVNOJ PRIRODI NEUSPELOG PODSTREKAVANJA

I u srpskom krivičnom zakonodavstvu, kao i u većini stranih zakonodavstava, pošlo se od stava da pod određenim uslovima zaslužuje kaznu i onaj podstrekač koji je bezuspešno navodio drugog na izvršenje krivičnog dela. Kriminalnopolitički se kažnjivost neuspelog (pokušanog) podstrekavanja opravdava naročitom opasnošću po zaštićeno dobro koju započinjanjem kauzalnog toka nad kojim više nema vlast stvara lice u ulozi podstrekača. Kažnjivost je ipak uslovljena prirodom i težinom krivičnog dela na koje se podstrekavalo. Iako je odredba kojom je inkriminisano neuspelo podstrekavanje u našem Krivičnom zakoniku grupisana među odredbe koje regulišu saučesništvo, ono zbog odsustva glavnog dela, tj. nepostojanja izvršioca krivičnog dela, ne predstavlja formu saučesništva, već jednu specifičnu kažnjivu pripremnu radnju, za koju bi se moglo tvrditi da ima odlike i zasebne inkriminacije.