NOVE KLASNE BORBE U FRANCUSKOJ: SLUČAJ „ŽUTIH PRSLUKA”

Jedanaestoro mrtvih, preko četiri hiljade lakše i više od stotinu teško povređenih (od čega sedamnaest izbijenog oka i četiri pokidane ruke): ovo je dosadašnji crni bilans represije nad „Žutim prslucima”. Francuska ne pamti ovako dramatičnu društveno-političku situaciju – izazvanu unutrašnjim rascepima – još od ubistva alžirskih studenata 1961. Čak je i Evropski parlament, 14. februara 2019. godine, osudio nesrazmernu upotrebu sile i korišćenje, u ostatku Evrope inače zabranjenih, GLI-F4 granata za razbijanje demonstracija, dok je UN, kada je reč o policijskom nasilju, Francusku svrstao u isti rang sa Sudanom i Zimbabveom. O situaciji u zemlji najslikovitije možda govori izvođenje vojske na ulice tokom tzv. akta XIX „Žutih prsluka”, u subotu 23. marta 2019. godine. Ovaj rad nudi odgovore na nekoliko pitanja: Da li je ovaj specifičan pokret moguće tumačiti u svetlu novih klasnih rascepa u Francuskoj, i na koji se on način uklapa u Marksov koncept klasne borbe? Koje su socijalne grupe koje čine njegovo jezgro i po čemu se one razlikuju od tradicionalnih klasa? U kojim socijalnim grupama nalazimo najveću podršku metodama borbe ovog pokreta? Koje su njegova ključna svojstva i po čemu se razlikuje u odnosu na prethodne socijalne pokrete u Francuskoj, kao i, generalno, savremene društvene pokrete u Evropi? Kakva je politička artikulacija i politički potencijal „Žutih prsluka”?