TEORIJE, MODELI I PERSPEKTIVE JAVNIH AGENCIJA

U Srbiji, javne agencije su institucije koje, donedavno, gotovo da nisu bile predmet naučne pažnje. I to malo što su proučavane, one su istraživane isključivo od strane pravnika. Politikoloških radova na temu javnih agencija nema. Iako je pravna nauka markirala položaj javnih agencija u političkom sistemu Srbije i ukazala na potencijalno „preklapanje‒dupliranje” njihovih funkcija sa zatečenim organima uprave kao „unikatno” srpski problem – pun odgovor o genezi, načinu rada i promenama javnih agencija nije dat. To je zbog toga što odgovor na ta pitanja mogu dati samo teorije koje su se razvile direktno ili indirektno u domenu politikologije. Zbog toga će u ovom radu biti prikazane sve glavne teorije, modele i perspektive javnih agencija u savremenoj politikologiji. Ne samo da će na taj način srpski istraživači steći mogućnost da izaberu konceptualni okvir unutar koga će nadalje moći da vode empirijska istraživanja javnih agencija u Srbiji, već će moći i da komparativno istražuju javne agencije. Ovaj članak se u pregledu teorija, modela i perspektiva javnih agencija najviše oslanja na knjigu Kristofera Polita i grupe autora pod nazivom Agencies – How Governments do Things Through Semi-Autonomous Organizations. U vidu uvoda, prvi deo rada je posvećen stanju agencijske tematike u nauci i definisanju pojma javnih agencija, drugi deo pregledu teorija javnih agencija, a treći deo zaključku u kom autor pruža kritički rezime prikazanih teorija, modela i perspektiva.