OSNOVNA EKONOMSKA PITANJA U ODNOSIMA BEOGRADA I PRIŠTINE

U trenutku pisanja ovog teksta još uvek su na snazi carine od 100% koje je vlada u Prištini uvela na robu poreklom iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu da su pored ove carinske mere, vlasti u Prištini rešile da uključe i necarinske barijere, odnosno administrativne mere kojima se u potpunosti sprečava uvoz srpske i bosansko-hercegovačke robe, možemo reći da su na snazi sankcije Prištine prema Srbiji i Bosni i Hercegovini. Posledice ovih mera značajne su ne samo za privredu Srbije, već i za region, a postavlja se i pitanje da li je ovim CEFTA praktično prestala da postoji? Smatrajući da je trgovina jedno od osnovnih pitanja ne samo ekonomskih odnosa, te da je trenutno kamen spoticanja u pregovorima Beograda i Prištine, prvi deo rada predstavlja prikaz strukture i dinamike trgovine između Srbije i Kosova*, kao i analizu činilaca koji su doveli do uvođenja diskriminatornih carina. Posebna pažnja u radu posvećena je mogućnostima koje stoje na raspolaganju Republici Srbiji da odgovori na uvedene sankcije Prištine. Drugo važno pitanje koje se nameće sve češće kao tema i prepreka u pregovorima Beograda i Prištine, tiče se društvene i javne imovine na Kosovu i Metohiji, odnosno sprovedenih i planiranih svojinskih transformacija društvenih i javnih preduzeća. U tom smislu, cilj rada je da ukaže na mogućnosti isticanja nerešenih imovinskih problema u procesu pregovaranja, posebno imajući u vidu aktualizaciju ekonomskih pitanja u proteklim mesecima i posledice koje po dijalog ima propuštanje pretvaranja ovih problema u konkretne pregovaračke zahteve.