ГОВОРНИ ЧИН ОБЕЋАЊА У АПОДОЗИ КОНДИЦИОНАЛНИХ РЕЧЕНИЦА

У раду се испитују кондиционалне реченице чија аподоза има вредност говорног чина обећања. Посматра се и комуникативна функција протазе – у неким примерима (1) то је индиректни директив, молба/ предлог/ препорука и сл., и такве конструкције одликује погађање између адресата и адресанта, док се у другим примерима (2) протазом само описује каква ситуација, повољна за остварење обећања (а тиме и за саговорника), односно проблемска ситуација коју ће говорник решити. Даје се осврт и на синтаксичко-семантичке карактеристике овакве кондиционалне реченице. За корпус су одабране домаће телевизијске серије различитих жанрова (хумористички, драмски и криминалистички), а потом и бајке Гроздане Олујић и Десанке Максимовић. Протазни предикат у највећем броју примера оформљен је презентом глагола перфективног вида, док је аподозни предикат најчешће у облику футура првог. Иако протаза препонована аподози одсликава логички условно-последични след, у ексцерпираним примерима прилично је фреквентан и обрнут редослед – аподоза заузима прву позицију.