ПРЕДВИЂАЊЕ И ЕФЕКАТ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА У РОМАНИМА ИЗЛЕТ НА ПУЧИНУ И ЏЕЈКОБОВА СОБА ВИРЏИНИЈЕ ВУЛФ

При читању и истраживању дела Вирџиније Вулф, већина истраживача и читалаца се задржава на неколицини наслова: романима Госпођа Даловеј, Ка светионику и Таласи, те обимним есејистичким делима Сопствена соба и Три гвинеје. Док је тај поступак услед квалитета тих наслова апсолутно разумљив, он није потпуно праведан. Улазећи дубље у њен рад, можемо открити и друге наслове вредне пажње, као што су њен први роман Излет на пучину, те трећи, Џејкобова соба. Значај ових дела није само у њиховом антиципирајућем фактору – јер они заиста антиципирају Госпођу Даловеј, Таласе и друга прозна дела која је ауторка писала након њих – већ и у начину на који се опходе према теми Првог светског рата. Наиме, иако је овај догађај изразито битан у животу и раду ауторке, он не заузима централно место у овим романима. Они су објављени током и након рата – 1915, односно 1922. године – и садрже јунаке који учествују у рату и погођени су њиме, али се ка њима не односе на очигледан и отворен начин. Уместо тога, они наговештавају рат и његове последице употребом више различитих приповедних и стилских техника, а управо ће те технике, као и њихов значај, бити у фокусу овог рада.