МОТИВ БРВНАРЕ (ШУМСКЕ КУЋИЦЕ) У ПОЕЗИЈИ МИЛАНА ДЕДИНЦА

У раду се истражује однос традиције и надреализма у поезији Милана Дединца на примеру традиционалног мотива брвнаре, „шумске кућице“, који највише простора добија у последњем циклусу песничке књиге Од немила до недрага (1957), Песнички огледи с путовања по Црној Гори. Песник је при томе у уводном делу рада постављен у контекст авангарде, односно надреализма, како би се утврдио значај надреалистичких тенденција у његовој поезији. У фокусу рада је начин на који је мотив брвнаре функционализован у оквиру песничке структуре, специфичне због необичног односа песника и самог лирског субјекта, представљеног кроз фигуру усамљеног путника по црногорским врлетима. Шумска кућица је наглашено лиминални простор у којем лирски субјект истовремено покушава да оствари комуникацију са трансцедентним, и сједини се са природом која га окружује. Сумња и упитаност константе су у појавама овог мотива у Дединчевој поезији. Контемплација у пустој брвнари покушај је да се властити идентитет заштити под кровом куће замишљене у оквиру фолклорног наслеђа, при чему се у песмама уочава нарастајућа свест лирског субјекта да таква заштита више није могућа. Циљ рада је анализа значења и симболике традиционалног мотива шумске кућице у песмама Милана Дединца, у контексту сложеног односа традиције и авангарде уопште.