PEDAGOG IZ SRCA

Učenici se sve više osećaju bespomoćno, potišteno i zlovoljno. Hajp kojem su svakodnevno izloženi često ih inficira, zaslepljuje i oduzima sva čula i kapacitete, zbog čega ne umeju da se okrenu pravim vrednostima. Mladi ljudi sebi nameću nerealne imperative zbog želje da se istaknu, da se dopadnu, da ostave neki trag, a ono što se nekada nazivalo osnovnim potrebama: redovna fizička aktivnost, druženje, čitanje, rad na sebi postaju luksuz. Samo istinski pedagozi mogu u mladom čoveku probuditi strast za potragom, istraživanjem, pokušajem da se nešto razume, samospoznajom. Strategija mnogih pedagoga je rad i borba, ili da određenom akcijom usmeravamo događaje ili reakcijom pokušavamo da ih prilagodimo. Razmišljamo, merimo, trudimo se da anticipiramo šta će određena akcija ili reakcija dalje da proizvedu. Pre dvanaest godina počela sam da radim kao profesor matematike u Tehničkoj školi ,,Ivan Sarić” u Subotici. Moji prvi koraci bili su bazirani na utopijskoj zamisli Jan Amos Komenskog: spasiti svet pomoću pansofije i privesti ga bogu kao izvoru celokupne mudrosti i svesnosti. Praktikovanje svesnosti i mudrosti je putovanje. Daje nam moć da vidimo daleko i duboko, daje nam nadljudsku snagu da volimo i kada deluje ludo to što činimo, daje nam mogućnost da prihvatimo sve što jesmo i ono što nismo. Nema recepta, nema prečice. Za svakoga je to drugačije i neponovljivo iskustvo, kao što smo i svi mi jedinstveni i neponovljivi.