ДИРЕКТИВ И ПРЕТЊА ИСКАЗАНИ НЕЗАВИСНОСЛОЖЕНОМ РЕЧЕНИЦОМ СА КОНДИЦИОНАЛНИМ МЕЂУКЛАУЗАЛНИМ СЕМАНТИЧКИМ ОДНОСОМ

У раду се испитују независносложене реченице с кондиционалним међуклаузалним семантичким односом. Друга клауза има вредност говорног чина претње, док прва клауза, чије (не)остварење представља услов за ступање претње на снагу, има комуникативну функцију директива (наредбе/забране). Овакав распоред присутан је пре свега у раставним (нпр. Турска прети Хафтару: Пустите наше грађане, или ћете постати наша мета → Ако не пустите наше грађане, постаћете наша мета) и у саставним реченицама (нпр. Слушај, мали, направи још један проблем и имаћеш посла са мном → Ако направиш још један проблем, имаћеш посла са мном), а примери се увек могу трансформисати у кондиционалне реченице. За корпус су одабране домаће телевизијске серије различитих жанрова (хумористичке, драмске, криминалистичке), као и српски интернет портали. Осим прагматичких функција прве и друге клаузе, анализирају се и синтаксичко-семантичке одлике ових конструкција: везници, структура предиката прве и друге клаузе (различите комбинације глаголских облика, као и лексичка семантика глагола који граде предикате – нпр. употреба фазних глагола у првој клаузи), чести адвербијални детерминатори (нпр. детерминатор још једном у првој клаузи) и сл. Најчешћa синтаксичка комбинација јесте V1 (Imper.) + V2 (Fut1), али предикати могу бити формализовани и другим глаголским облицима, посебно у дисјунктивним реченицама (у којима се и у првој клаузи често јавља футур први). Клаузе су веома често повезане везником иначе, што је и очекивано, будући да он својом лексичком семантиком указује на кондиционални однос.