MORALNOST, MATERIJALNA OSKUDICA I RELIGIOZNOST KAO PREDIKTORI SKLONOSTI KA PRIHVATANJU KORUPCIJE

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje relacija između generalnog prihvatanja korupcije i moralnih osnova, makijavelizma, percepcije lične materijalne situacije i religioznosti. Prigodni uzorak je činilo 162 zaposlenih, iz više firmi u državnom i privatnom sektoru. Primenjena je baterija koju čini upitnik moralnih osnova MFQ–30, skala za merenje makijavelizma ENM–2, upitnik upravljanja impresijom, upitnik generalnog prihvatanja korupcije – UPK i upitnik sociodemografskih karakteristika sa procenom sopstvene materijalne situacije i nivoa religioznosti. Rezultati hijerarhijske regresione analize pokazuju da se nivo generalnog prihvatanja korupcije može prognozirati na bazi upravljanja impresijom (-), moralnog osnova nazvanog Pripadnost grupi (-), i makijavelizma (+), dok ateizam ostvaruje granični doprinos (-). Nalazi osvetljavaju značaj do sada nedovoljno istraženih dispozicija pojedinca za toleranciju i prihvatanje korupcije. Praktične implikacije rezultata odnose se pre svega na smernice u odabiru zaposlenih u organizacijama koje teže etičkoj izuzetnosti, i identifikaciji pojedinaca spremnijih na korupciju.