Povezanost preferencija životnih stilova i profesionalnih interesovanja petnaestogodišnjaka

Predmet istraživanja je povezanost preferencija životnih stilova sa profesionalnim interesovanjima petnaestogodišnjaka. Uzorak čine učenici osmog razreda osnovne škole (229 ispitanika, 111 (48.5%) dečaka, 118 (51.5%) devojčica). Za prikupljanje podataka korišćen je Test profesionalnih interesovanja i modifikovana Olport–Vernon–Lindzijeva skala vrednosti. Analiza podataka metodom kanoničke korelacione analize pokazuje da su dva skupa varijabli na latentnom nivou povezana preko četiri statistički značajna kanonička para. Rezultati istraživanja pokazuju da se pod uslovom maksimalne povezanosti sa profesionalnim interesovanjima grupišu određene preferencije stilova života, na sličan način kao i u istraživanju Popadića u kome su faktorskom analizom izolovana tri faktora. Kanonički parovi se mogu interpretirati na sledeći način: (1) najveća povezanost je između saznajnog stila i nauke; (2) učenici koji nisu orijentisani na lične ciljeve (utilitarizam, popularnost i moć), već su altruisti, profesionalno se interesuju za humanističko–zdravstveni rad; (3) učenici orijentisani na ciljeve porodice (povezanost religijsko–tradicionalnog stila, porodično–sentimentalnog i altruističke orijentacije) zainteresovani su za humanističko–zdravstvenim rad i bezbednost; pored toga žele da uživaju u životu, da postanu popularni i da imaju moć, a tu su i interesovanja za administraciju, trgovinu, prehranu i poljoprivredu, te se stoga ovaj kanonički par ne može bez ostatka interpretirati; (4) učenici koji najviše preferencija imaju za orijentacije na popularnost, altruizam i prometejski aktivizam, odnosno, orijentisani su na ciljeve socijalne sredine, profesionalno su zaintersovani za područja kulture, humanističko–zdravstvenog rada, bezbednosti, a ne zanimaju ih tehnika i zanati. Nalazi imaju praktične implikacije za profesionalnu orijentaciju jer su pored drugih faktora za izbor zanimanja bitne i vrednosti.