Odnos paranoidnosti, atribuiranja negativnih događaja i self-koncepta

Prema uticajnoj Bentalovoj teoriji persekutvnog mišljenje, osobe sa ovom vrstom ideja izbegavaju negativna uverenja o sebi tako što negativne događaje objašnjavaju kao namerno počinjene od strane drugih ljudi (koriste spoljašnje personalne atribucije). Cilj ovog istraživanja jeste provera ovih bazičnih hipoteza Bentalove teorije i utvrđivanje odnosa između paranoidnosti, personalnog atribuiranja negativnih događaja i raskoraka između Aktuelnog, Idealnog i Primoravajućeg self-koncepta. Na uzorku od 150 studenata, oba pola, primenjeni su sledeći instrumenti: Feningšatjnova skala paranoidnosti, Bentalova skala atribucionog stila i Higinsov upitnik selfa. Urađena je analiza glavnih komponenti upitnika paranoidnosti i izolovana su četiri faktora: Hipersenzitivnost, Ogorčenost, Akuzacije i Socijalna anksioznost. Linearne korelacije su ukazale na nisku ali značajnu vezu Hipersenzitivnosti i Ogorčenosti sa diskrepancom Aktuelnog i Idealnog selfa, kao i Ogorčenosti sa diskrepancom Aktuelnog i Primoravajućeg selfa. MANCOVA sa jednim faktorom između subjekata (grupe visoko i nisko sklonih personalnim atribucijama za negativne događaje), jednim faktorom unutar subjekata (četiri dimenzije paranoidnosti) i self-diskrepancama kao kovarijatima potvrdila je pozitivnu vezu između diskrepance Aktuelnog i Idealnog selfa i Hipersenzitiovnosti. Značajna interakcija efekata između i unutar subjekata ukazala je da subjekti skloni personalnom atribuiranju postižu viši skor na dimenziji paranoidnosti – Akuzacije, a oni sa niskom sklonošću ka ovakvom atribuiranju u većoj su meri socijalno anksiozni. Rezultati su diskutovani u svetlu aktuelnih teorija paranoidnosti.