Procesi promene mereni upitnikom PCQ 2001 - korak bliže ili dalje u razumevanju psihoterapijske promene

Transteorijski model promene je integrativni model o tome kako ljudi menjaju svoje ponašanje. Kao ključni konstrukt ovog modela, procesi promene su očigledne i skrivene aktivnosti koje ljudi čine da bi promenili neko ponašanje. Autori modela, Prohaska i saradnici, nakon brojnih metateorijskih analiza psihoterapijskih modela dolaze do deset fundamentalnih procesa promene koji se grupišu oko dva faktora drugog reda, koje autori imenuju iskustvenim i bihejvioralnim procesima. Nas je zanimalo može li se ovaj koncept primeniti u radu sa psihijatrijskim pacijentima, odnosno mogu li se ovako definisani procesi promene identifikovati u osnovi aktivnosti koje ova populacija preduzima u pravcu korekcije svog ponašanja. Primenjen je Upitnik za merenje procesa promene PCQ 2001 na uzorku koji čine 221 psihijatrijski pacijent sa dijagnozom neurotski poremećaj, poremećaj ličnosti i psihoze. Analizom glavnih komponenti (SPSS.12.0.1) ekstrahovano je 10 komponenti u Oblimin poziciji sa Kaiserovom normalizacijom, koje ukupno objašnjavaju 65,97% varijanse. Većina ajtema ne grupiše se u skladu sa teorijskim modelom. Jasno se izdvajaju samo procesi Medikamentozni tretman i Socijalno oslobađanje. Većina ostalih ajtema se projektuje na dve ili više komponenti i ukazuje na specifičan odnos psihijatrijskih pacijenata prema procesima promene. Istom analizom drugog reda izdvajaju se tri komponente koje ukupno objašnjavaju 50,9% varijanse. Nalazi sugerišu da instrument ne diskriminiše upotrebu iskustvenih od bihejvioralnih procesa promene, nego prvi faktor obuhvata aktivno-reorganizirajuće procese, drugi procese karakteristične za pasivan pristup problemu i poslušnost savetima terapeuta, dok treći faktor grupiše komponente oslanjanja na razgovor i socijalnu podršku.