РОПСТВО КАО ПОРОК У БЕСЕДАМА ДИОНА ИЗ ПРУСЕ

Дион из Прусе један је од најважнијих грчких беседника и филозофа царског доба. Поред значаја за историју књижевности и културе, Дионове беседе се често користе и као историјски извор, поготову за нека питања друштвене историје. Релативно честе референце на ропство у Дионовим говорима, понегде праћене и негативним моралним судом, побуђују наду да би се овај аутор могао искористити као извор за историју античког ропства у I и II веку н. е. У којој мери је реалност ове институције нашла одраза у Дионовим дискурсима? А ако је ипак реч о личном ставу интелектуалца, да ли овде, најзад, имамо пример античког мислиоца који је доследно и недвосмислено критиковао и одбацивао читав феномен? Површно читање одређених места у Дионовом опусу би могло навести на позитиван одговор на оба питања, али пажљивија анализа показује да очекивани закључак није ни недвосмислен ни једноставан.