ПРЕЧАНСКА ПОЛИТИКА, КЊАЗ НИКОЛА И ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК 1882. ГОДИНЕ

Аустро-Угарска се током 1882. суочила са организованим отпором српског и муслиманског становништва у Херцеговини. Незадовољство је узроковано одредбама у погледу војне организације, али је суштински било мотивисано и аграрним и политичким питањима. Црна Гора је традиционално имала важну улогу када су у питању дешавања у Херцеговини, која је имала вишедеценијску традицију ослањања на Цетиње, када су у питању политичке и војне акције. Присуство јаке Аустро-Угарске натерало је књаза Николу да води обазривију и помирљивију политику, иако се незванично често дешавало другачије. Тим поводом пречанска политичка елита, како либерална тако и конзервативна, такође је у складу са политичким традицијама претходних устанака помно пратила сваки потез црногорског књаза и Црне Горе као једног од кључних фактора националне и балканске политике. Решавање српског и источног питања поново је усталасало страсти пречанске политичке сцене, посебно када се сагледа однос према аустроугарској балканској политици која је већ тада попримала обрисе тежњи ка анексији Босне и Херцеговине. Чланцима се релативно често оглашавао и Светозар Милетић, који је сломом устанка и симболички завршио своје активно бављење политиком.