БЕЗНАДЕЖНИ САВЕЗ. СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ И ВОЈВОЂАНСКО ПИТАЊЕ 1848–1868 (2)

У времену апсолутистичке управе у Хабзбуршкој монархији (1849–1860) српско-хрватски односи су реализовани на основама које је дефинисала хрватска политичка елита, што је подразумевало даљу безусловну подршку српског народа идеолошко-политичкој конструкцији хрватског државног права. Од Бечког књижевног договора до завршетка рада Хрватског сабора 1861. године, српски либерални политички прваци су покушавали на различите начин, парламентарне и публицистичко-журналистичке, да придобију хрватску страну за политичко савезништво два народа, али су ова очекивања остала неиспуњена због суштинских разлика две државне идеје, у политичком, националном и територијалном погледу. Ове разлике нису се могле превазићи упркос настојањима пречанских српских либерала да их занемаре, потисну или релативизују у интересу постизања савеза за који нису постојале кључне историјске и друштвене претпоставке.