
ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР И АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД ИЗ 1749. ГОДИНЕ
Author(s) -
Ненад Нинковић
Publication year - 1970
Publication title -
istraživanja/istraživanja - filozofski fakultet u novom sadu. institut za istoriju
Language(s) - Russian
Resource type - Journals
eISSN - 2406-1131
pISSN - 0350-2112
DOI - 10.19090/i.2012.23.259-281
Subject(s) - philosophy
После смрти митрополита Исаије Антоновића, 22. јануара 1749. остао је трон Карловачке митрополије после само пет месеци поново упражњен. Епископи су одмах почели да припремају нови црквено-народни сабор, одлучивши да администрирање у време седисваканције по трећи пут повере бачком епископу Висариону Павловићу. Царски комесар барон генерал Христијан фон Хелфрајх отворио је Сабор 23. јула 1749., а два дана касније изабран је нови карловачки митрополит карлштадски владика Павле Ненадовић. Поред избора митрополита Сабор је донео низ корисних одлука за српски народ, нпр. основан је Клирикални фонд, оснажена Монашка правила митрополита Вићентија Јовановића, затим је донето прво Саборско устројство и упућене тужбе владару. Решавање питања дугова, епископских посвећења, права постављања администратора итд. такође су нашло место на њему. Паралелно са Сабором радио је и Архијерејски синод, на коме су донете важне одлуке за духовни живот, али и у вези са проблемом редукције епископија.