NEOLIBERALNI PROSTORI U FILMU MOJA PRELEPA PERIONICA I U ROMANU BUDA IZ PREDGRAĐA HANIFA KUREJŠIJA

Književna i filmska produkcija britanskih autora kolonijalnog porekla poseduje izraženu političku komponentu koja gotovo jednoobrazno ispituje svojim estetskim i narativnim formama različite aspekte neoliberalne hegemonije. Prikazi hijerarhijski podeljenih urbanih prostora su jedna od strategija kojima ovi tekstovi dovode u pitanje diskurs da je savremena neoliberalna Britanija post-klasno i post-rasno društvo. Dramski, književni i filmski rad Hanifa Kurejšija (Hanif Kureishi) nezamenjivi je vodič kroz britanski neoliberalni pejzaž. Rasna i klasna topografija Londona u eri tačerizma ogleda se u oba dela kojima se ovaj rad bavi – Kurejšijevim romanom Buda iz predgrađa (The Buddha of Suburbia, 1990) i filmom za koji je napisao scenario Moja prelepa perionica (My Beautiful Laundrette, 1985). Ova dela protivreče tačerovskoj viziji o Britaniji osamdesetih kao homogenoj naciji, govoreći o pluralnostima i dubokim procepima subjektiviteta. Cilj ovog rada je da, na tragu savremenih teoretičara ideologije u poznom kapitalizmu, prikaže da je Kurejšijeva ambivalentnost prema neoliberalizmu produkt tekstualne svesti o tome da se ovde radi o poretku sposobnom za aproprijaciju intimnih prostora i njihovu transpoziciju u prostore gde društveni subjekti ostvaruju materijalne uslove za život. Zaključak je da pozni kapitalizam briše granicu između privatnog i poslovnog prostora, neutrališući tako svest subjekta o predideološkoj realnosti, utoliko koliko je ona zamisliva.