ЖРТВЕНИ ОБРЕД У ЕСЕЈИСТИЦИ И ПЕСНИШТВУ МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА

Павловићева посвећеност кутурно-друштвеним и митско-историјским фазама у развоју људске цивилизације непрестано се прелива са есејистичког на песнички рад, и обрнуто, те се ове праксе код њега тешко могу одвојено посматрати. Укупна Павловићева есејистика садржи у себи више проблемских сегмената, али они нису оделити простори већ саставни делови једне целовитије књижевне и културне мисли која се деценијама код овог аутора конзистентно објављивала, у чему се препознаје тесна повезаност његове есејистике са песничким опусом (касније и романсијерским), што је довело до обликовања једног вишег степена стваралачке кохеренције. Циљ овог рада јесте да, упоредним сагледавањем есејистичких и песничких текстова, укаже на заокупљеност културолошким и антрополошким феноменима у опусу Миодрага Павловића, посебно феноменом жртвеног обреда.