MILAN KAŠANIN I BOŽIDAR KOVAČEVIĆ: DVA LICA JEDNE KRITIKE

U radu se na primeru recepcije pripovedačke proze Milana Kašanina istražuje koliko promena istorijskih i političkih prilika može da utiče na poziciju i prijem u kritici jednog pisca. Pripovedna proza Milana Kašanina štampana između dva rata, do naših dana ostala je nedovoljno proučena, a sporadične ocene kritike odlikuje upadljiva neusaglašenost u iznošenju vrednosnih sudova. U međuratnom periodu Kašanin je objavio dve pripovedačke zbirke, a povodom njihovog objavljivanja oglasio se i Božidar Kovačević. Pored dve štampane kritike, sačuvan je u rukopisu i jedan Kovačevićev referat na nikad objavljenu zbirku Kašaninovih pripovedaka, napisan neposredno po okončanju Drugog svetskog rata. Ova poslednja kritičarska metamorfoza Božidara Kovačevića pokazaće kako se svojevremeno štampane pozitivne ocene mogu izmeniti i poništiti u svetlu novih političkih okolnosti.