Open AccessПА THE DIALOGUE OF THREE WOMEN ABOUT LOVE: PHAEDRA, MARINA CVETAEVA, SARAH KANE
Author(s) -
Панајотис Георгиос Асимопулос,
И Пападопулу
Publication year - 1970
Publication title -
godišnjak filozofskog fakulteta u novom sadu/godišnjak filozofskog fakulteta u novom sadu
Language(s) - Bosnian
Resource type - Journals
eISSN - 2334-7236
pISSN - 0374-0730
DOI - 10.19090/gff.2018.1.53-66
Subject(s) - art , humanities , theology , philosophy
Uprkos dominantnom mišljenju da je bio žestoki ženomrzac, mudri Euripid se u klasično doba divi Fedrinim vatrenim osećanjima: u tragediji Hipolit Ovenčan (428 p.n.e.) majstorski vodi dramsku junakinju, dok kroz njenu ranjivu psihu prikazuje poguban preobražaj iz nevinog osećaja u autodestruktivnu strast.
Na Fedrinom mitu zasniva se buntovna pokretna sila Marine Cvetajeve u istoimenoj pesmi (1923), gde ruska pesnikinja uspeva da spoji svoja vanbračna traganja sa postizanjem punoće intelektualnog i umetničkog stvaralaštva. Oponašajući tragičan kraj legendarne Fedre, ali i izopštene Cvetajeve, Sara Kejn, kontroverzna autorka pozorišnog dela Fedrina ljubav (1996) vešanjem okončava svoj kratak život. Pri tome, usvajanjem autentičnog Brehtovog stava zadivljuje gledaoce, ne manipuliše njima pasivno, ali napada lažne moralne vrednosti, dok provodi multidimenzionalnu politiku i oštru feminističku kritiku.
Usklađen sa bazičnim načelima intertekstualnog proučavanja i komparativne književnosti ovaj rad pomoću karakterističnih citata osvrće se na specifičnu dijalektičku raspravu dve pesnikinje o Fedrinom liku, dok teži ka ustanovljenju njegove fizionomije i diferencirane percepcije. Razmatranjem drevnogrčke tragedije, Cvetajevine inspiracije i Kejnine pesme, izvodi se zaključak da je ljubavna strast čvrsta podloga jakih sukoba sa opšteprihvaćenom logikom, ali i neiscrpan izvor kreativnosti.