КАЛЕНДАРСКО ЗНАЊЕ И АГРАРНИ КАЛЕНДАР У СРПСКИМ ОБРЕДНИМ ПЕСМАМА

Прелазак на земљорадњу као главни вид привређивања захтевао је усавршавање у начину традиционалног рачунања времена. Стога, лунарни календар замењен је соларним, у коме су периоди године (летњe и зимскo полугође) одређивани на основу четири кључна положаја Сунца – краткодневици (зимски солстицијум), две равнодневице и летњој дугодневици. Ови тренуци годишњег циклуса христијанизовани су и везани за одређене хришћанске светитеље, чије светковање је означавало уједно и след пољских радова. Посматране песме прате све сегменте јавног живота, од зимских обреда (коледари), у  којима доминирају магијске радње везане за раст семена (уз игру, коледари припевају: цуп, цуп, коледо, оволико жито да роди), преко песама пролећног круга, којима се изричу аграрни благослови и изводе магијске радње којима се „затвара зима“ и „отвара лето“ упоредо са пролећним радовима. Животни циклус семена, отпочет орањем и сетвом, завршава жетвом, као колективни, радосни чин (моба). Ове песме чувају траг древног веровања да човеку корист може донети само рад који је обављен како треба, уз поштовање времена за рад, одн. табу-прописа за дане када се рад избегава.