Киберпростор као диспозитив друштвености

Развој информационих технологија и компјутерски посредоване комуникације је допринео настанку киберпростора, што је за последицу имало настанак и развој нових начинâ успостављања и одржавања друштвених односâ. У раду ћемо проблематизовати аспекте киберпростора које га чине диспозитивом друштвености, као и његове границе. Киберпростор одређујемо као простор у којем се границе успостављају и одржавају на флексибилнији начин у односу на физички простор, односно као просторно-временску целину догађаја који настају као последица успостављања односа људи и компјутера, људи посредством компјутера и компјутера са компјутерима. Идентификујући разлике, као и заједничке карактеристике физичког и киберпростора, у раду закључујемо да је киберпростор низ истовремености који посредује односе човека са објектима, човека са околином и људи међусобно. Такође, закључујемо да је киберпростор комуникацијски поредак и простор могућности који представља диспозитив у најмање двоструком смислу – као репрезент и као медијум друштвених интеракција.