У ПОТРАЗИ ЗА ПРОФЕСОРОМ НОРГЕСОМ: "ЛЕТОВАЊЕ НА ЈУГУ" ИВЕ АНДРИЋА

Рад износи аргументацију у прилог новог тумачења Андрићеве приповетке “Летовање на југу“ (1959). Загонетни нестанак професора Норгеса (који се са супругом налази на летовању на морској обали) тумачен је у критици као резултат његовог „узвишавања“ и „одуховљења“, што наступају након неке врсте ентузијастичког искуства. Уместо теза о паганском стапању са природом или о ступању у трансценденцију у платонистичко-хришћанском смислу, износи се и аргументује став о јунаковом преласку у непостојање као последици отварања његових чула и предавања чулном животу. Закључује се да професор Норгес није умро за свет да би се родио као писац, већ управо супротно: са грандиозним и изненадним отварањем јунаковог чулног бића, у њему умире Ерос усмерен ка стварању, а рађа онај други – Танатосов брат близанац.