СРПСКА ГИМНАЗИЈА У НОВОМ САДУ ДВАДЕСЕТИХ ГОДИНА XIХ ВЕКА

Српско школство у Хабзбуршкој монархији развијало се до реформи 1774- 1777. искључиво у оквиру духовне делатности Карловачке митрополије. У периоду до реформи митрополити су издржавали поједине средње школе, али је дужина њиховог трајања зависила од воље првојерарха, тако да им је главни карактер била привременост. Трајније српске средње школе настале су у време када је на челу цркве био митрополит Стефан Стратимировић, његовим великим злагањем. Међу њима се, по значају, издвајају Карловачка и Новосадска гимназија. Иако је Карловачка старија, Новосадска ју је брзо по оснивању (1816) у погледу квалитета наставе и значају престигла и остала је у бу- дућности водећа српска средњошколска установа. Квалитету наставе допринеле су позитивне особине и добро образовање професорског кадра, о чему се, на основу ар- хивске необјављене грађе, говори у раду. Такође, презентује се и документ на основу којег је рад настао.