КРИМИНАЛНИ СЛУЧАЈ ФАЛСИФИКАТОРА НОВЦА ЛАУРЕНТИЈА ИЗ БЕШЕНОВА ИЗ 1253. ГОДИНЕ КАО ИЗВОР ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ ИСТОРИЈУ СРЕМА

У повељи угарског краља Беле IV, издатој 3. октобра 1253. године, био је потврђен ранији исход судског спора у којем су конфисковани поседи Лаурентија, управника сремског места Бешенова, због тога што је ухваћен у злочину кривотворења новца. Аутор рада на основу анализе садржаја ове повеље расправља о прошлости Срема средином ХIII века. Документ садржи први историјски помен места Бешенова које је припадало поседу суседног бенедиктинског манастира светог Гргура (данас у Гргуревцима). Ова повеља уједно представља и најранији хронолошки податак да је у седишту области и жупаније, данашњој Сремској Митровици, у то време већ постоја- ла краљевска комора у којој се ковао новац, чији су људи (службеници) разоткрили овај злочин. Повеља угарског краља сведочи и о занимљивој социјалној структури стано- вништва и развијеном економском животу у Срему средином ХIII века који се, изгледа, одвијао несметано упркос недавној најезди Монгола. Коначно, међу заплењеним до- брима реченог фалсификатора налазили су се виногради и преса за вино, као још једно речито сведочанство о Срему као области у којој се производило чувено вино.