УТЕМЕЉЕНА ТЕОРИЈА И СОЦИЈАЛНОПЕДАГОШКА ИСТРАЖИВАЊА

Дебате о примени квантитативних, квалитативних и микс-методских методолошких приступа у друштвеним наукама, углавном су вођене потребом да се оправда смисао квалитативних истраживања и њихов простор у контексту модерне науке. У том смислу, циљ овог рада јесте разматрање потребе за применом једног од квалитативних методолошких приступа у истраживањима проблема социјалне педагогије – нацрта утемељене теорије. У првом делу рада, аутори сагледавају развој, конститутивна својства и методолошке претпоставке утемељене теорије, аутора Glasera и Straussa. Методологија и сам нацрт утемељене теорије представљен је у односу на своје главне претпоставке и кључне елементе (фазе): прикупљање квалитативних података, методу константног упоређивања, кодирање и теоријско узорковање. У другом делу рада, аутори експлицирају методолошки сажету, али кохерентну интерпретацију ове врсте квалитативног истраживања која има значајан потенцијал разумевања социјалнопедагошких феномена, на начин који омогућава генерисање интегрисаних теорија и њихову већу апликативност од стране социјалних педагога/практичара.