ГЛАГОЛИ КРЕТАЊА ПОМОЋУ ПРЕВОЗНОГ СРЕДСТВА: ИЗМЕЂУ ЛЕКСИКОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ И ЛЕКСИКОГРАФСКЕ ПРАКСЕ

У раду се испитује утемељеност српске лексикографске праксе у погледу формулације речничких дефиниција на лексиколошким теоријским достигнућима у сфери семантичке компоненцијалне анализе, и то на примеру лексичког поља глагола кретања помоћу превозног средства посматраних као одреднице у Речнику Матице српске (РМС). Корпус на коме је рађено истраживање чини 21 речничкa одредница поменуте групе глагола ексцерпираних из РМС. Примарна (основна) значења датих глагола  подвргнута су семантичкој компоненцијалној анализи како би се утврдила њихова хијерархијски устројена семска структура, која пружа темељ за састављање речничких дефиниција заснованих на теоријској правилности и доследности, а које су потом упоређиване са дефиницијама садржаним у РМС. Циљ анализе јесте провера степена присутности аналитичког приступа у српској лексикографској пракси, као и изналажење модела за састављање прецизних и свеобухватних речничких дефиниција, који је у складу са комплементарним односом лексикологије и лексикографије.