ДОПУНЕ И ДОДАЦИ − ИЗМЕЂУ ОБАВЕЗНОСТИ И ИСПУСТИВОСТИ

Полазећи од основних начела теорије валентности, у овоме раду се проверава релевантност и поузданост општеприхваћених и уобичајених критеријума класификације глаголских комплемената на допуне и додатке. У раду се сугерише неопходност да се ревидира став да је испустивост најважнији тест провере валентног статуса неког глаголског сателита, те да се наместо њега као кључни критеријум постави формална специфичност. Стога је више него неопходно увести трећи, прелазни тип глаголских комплемената, адјункте, који ће донекле ублажити проблеме често критиковане дихотомне поделе на допуне и додатке.