Dalmacija i poljsko-hrvatska kulturna uzajamnost početkom XX stoljeća

Ako se već pokušava dokazati da Poljska »leži na Mediteranu«1 u smislu klasičnih, renesansnih, baroknih i dr. podsticaja, sa istim se pravom može tvrditi da se to odnosi i na jadransku jugoslovensku obalu kroz koju su vodili putevi po »zlatno runo« u Italiju, Grčku itd. Ne dirajući daleku prošlost obeleženu tačkama: Jan Kochanow- ski —■ dalmatinski đaci italijanskih univerziteta (a takođe Jan Kocha- nowski — Andrija Dudić i Ignjat Durđević); najzad I. Gundulić, A. Sapieha, T. T. Jež (Uskoci) itd., valja malo prozboriti o oblikovanju kulturnih veza početkom našeg stoljeća, koje se i nas indirektno ili direktno tiču.