Matoševa rodoljubna poezija - kreativna sinteza tradicije i modernizma

Matoš je u svojoj rodoljubnoj poeziji dao sintezu hrvatskog i francuskog duha, složenošću doživljaja i svojim stilom stvaralački je potvrdio svoja načela o simbolizmu i artizmu; svoju poetiku suglasja, glazbe, boje vokala, doživljavajući stvarnost hrvatsku u baresovskim idejnim okvirima, ali u skladu sa svojim nervom i temperamentom. Motivima i raspoloženjima ostaje duboko nacionalan, a svojim nastojanjima da se koristi poetikom europskog fin de sieclea potvrđuje se kao Europejac. U radu autor obrađuje Matoševu rodoljubnu poeziju, pokazujući koliko je ona neobičan spoj tradicije i modernizma, pri čemu rodoljubna nota, dominantna u rodoljubnoj lirici XIX. stoljeća, biva oplemenjena i univerzalizirana istančanim senzibilitetom Matoša Europejca.