The Bologna reform of subject teacher education in the newly founded states in the territory of the former Yugoslavia

The article provides an overview of carrying out the principles of the Bologna reform in the education of subject teachers in the newly founded states in the territory of the former Yugoslavia. Drawing upon official documents, particularly laws and by-laws, study programmes and constituent documents of individual universities, the comparative analysis of the reform processes between 2004 and 2013 is made within a relatively homogeneous area in teacher education that existed before the break-up of the former joint state. Positive effects and weak points of the reform activities are observed and detected. The analysis has shown that by implementing the Bologna process the differences in the training of subject teachers among the states and universities, and even among individual universities, increased significantly compared to the previous state of education. This is evident not only in the simultaneous implementation of different models (i. e., the duration of studies (3+2, 4+1, 5+0), but also in concurrent application of simultaneous and successive forms of acquiring teacher competences, different academic titles, and particularly in the greatest issue - different levels of education at which teachers acquire teaching competences for the same teacher profile.У раду се даје преглед спровођења принципа Болоњске реформе у образовању предметних наставника у новооснованим државама на територији бивше Југославије. На основу званичних докумената, нарочито закона и подзаконских аката, студијских програма и статута појединачних универзитета, спроведена је компаративна анализа реформских процеса у периоду између 2003. и 2014. године у релативно хомогеној области образовања наставника која је постојала пре распада некадашње заједничке државе. Посматрани су и утврђени позитивни ефекти и слабе тачке реформских активности. Анализа је показала да су се, у поређењу са ранијом ситуацијом у образовању, током примене Болоњског процеса знатно увећале разлике у обуци предметних наставника између различитих држава и универзитета, па чак и међу појединим универзитетима. Овакво стање огледа се не само у имплементацији различитих модела (тј. трајању студија (3+2, 4+1, 5+0)), већ и у истовременој примени симултаних и сукцесивних облика стицања наставничких компетенција, различитим академским звањима, а нарочито у најважнијем проблему – различитим нивоима образовања на којима наставници стичу компетенције за исти наставнички профил. Кључне речи: образовање наставника, предметни наставници, Болоњски процес, бивша Југославија, компаративна анализа