The Platonic conception and the limits of language: A Gadamerian interpretation of Dogen’s “Mountains and waters as sutras”

APSTRAKT: Ovaj rad polazi od pretpostavke Gadamerove hermeneutike da neko delo treba da izražava kompletnu istinu, i testira njenu održivost u delu „Sutre planina i voda“ Zen monaha Dogena. Prvo uočavam četiri kontradiktorne poente u Dogenovim sutrama. Zatim, pronalazim izvor njihove kontradiktornosti u Platonskom shvatanju jezika, zasnovanom na modelu vizuelne percepcije, koji uvodi dualitet između posmatrača i objektivne stvarnosti. Nako toga, predstavljam novu koncepciju jezika zasnovanu na modelu telesne percepcije i dinamičkom shvatanju stvarnosti, koja rešava četiri kontradikcije u Dogenovim sutrama. Na kraju sagledavam kako se usvajanje ove nove koncepcije jezika odražava na pristup u Gadamerovoj hermeneutici.