Migrations of highlands inhabitants of southeast Serbia to Zajecar and its surroundings: an example of permanent higlands-to-lowlands migration

Миграције планина–низија представљају једну од изразитих карактеристика Балканског полуострва. Овом типу миграција – које су у току последња два века у својој ранијој фази биле претежно сезонске радне, а у каснијој фази добиле трајни карактер – у научној литератури, без обзира на њихову бројност, друштвени значај и значај њихових последица, није посвећена довољна пажња. Сталне миграције овог типа нису чак ни препознате као посебна и важна друштвена појава и научни проблем из разлога што се у великој мери преклапају са миграцијама село–град. У овом раду анализира се један изразит пример сталних миграција планина–низија: миграције становништва из планинских предела југоисточне Србије у град Зајечар и околна села, које су почеле након Првог светског рата, а биле веома интензивне у време социјалистичке индустријализације у периоду од 50-их до 80-их година 20. века. На крају рада издвајају се основне карактеристике овог типа миграција.